Bez ikakve rasprave, najaktuelnija tema u prethodnih mesec dana je situacija u Ukrajini, tj. oružani sukob između pomenute države i susedne joj Rusije. Sve oči svetske javnosti budno prate razvoj dešavanja na istoku Evrope. Za pojedine ovo predstavlja najveću krizu još od kraja Drugog svetskog rata. Drugi je karakterišu kao nastavak Hladnog rata, odnosno, netrpeljivosti između istoka (Rusije) i zapada (SAD). Svedoci smo stvaranja neke nove evropske istorije, čije posledice ne možemo razaznati još uvek. Takođe smo svedoci nekih novih dešavanja na Bliskom istoku, delu sveta gde višedecenijske razmirice i netrpeljivosti država nastanjenih na toj teritoriji, ponovo dobijaju neki novi izgled i novu dinamiku.
Gde je taj Jemen?
Jemen je država na samom jugu Arabijskog poluostrva i ima oko 30 miliona stanovnika. Na talasu Arapskog proleća 2011. godine i ozbiljnih promena u nekoliko država na području Severne Afrike i Zapadne Azije, u Jemenu je iste godine izbila revolucija. Počevši kao protest usmeren protiv nezaposlenosti, korupcije i očajnog ekonomskog položaja zemlje, brzo je preraslo u građanski rat. Sa jedne strane našle su se pristalice vlasti i vlade Abdrabua Mansura Hadija, koji je sa mesta potpredsednika, preuzeo ulogu šefa države 2012. godine. Na drugoj strani su pobunjenici oličeni u Huti pokretu. Huti su u septembru 2014. godine zauzeli glavni grad Sanu. Kao rekaciju, vlada je proglasila grad Aden za svoje privremeno sedište. Saudijska Arabija predvodi koaliciju bliskoistočnih država u borbi protiv Huta. Veruje se da pobunjenike podržava Iran, najviše zbog verske (šiitske) povezanosti.
Zahvaljujući sukobu, Jemen je trenutno jedna od najnerazvijenih država na svetu, gde glad i siromaštvo godišnje odnose ogroman broj ljudi. Oružani sukob se ne smiruje sve do danas. Poslednji napad desio se 25. marta kada su Huti dronovima i raketama pogodili skladište nafte u Džedi. Saudijska Arabija na ovo je odgovorila otpočinjanjem novih vojnih operacija na teritoriji Jemena. Mala je verovatnoća da će se ovaj sukob primiriti u bliskoj budućnosti. Zategnutost na relaciji Iran-Saudijska Arabija u borbi za poziciju dominantne sile na Bliskom istoku već godinama ide na štetu naroda u Jemenu, za koji je pitanje koliko će još štete istinski biti u stanju da podnese.
Izrael i komšije na bliskom istoku
Još od dobijanja svoje moderne države, 1946. godine, Izrael je okružen neprijateljima sa svih strana. Egipat na jugu, Jordan na istoku i Liban i Sirija na severu. Uz to, sa svim pomenutim susedima je bio oružanom sukobu u nekom momentu, redovno izlazeći kao pobednik. Naravno, najveće nerešeno pitanje je odnos Izraelaca i Palestinaca, koji otprilike žive na istoj teritoriji, i oba naroda smatraju da polažu isključivo pravo na nju. Međusobni napadi i optužbe za kršenje ljudskih prava i targetiranje civila su česta pojava. Premda su odnosi Izraela sa ostalim državama Bliskog istoka tradicionalno loši, poslednje dve godine su pokazale znatan napredak na tom polju. Naime, za vreme administracije američkog predsednika Donalda Trampa, čak četiri arapske države su normalizovale odnose sa Izraelom. To su Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Jordan i Maroko. Ovo je bio veliki udarac za Palestince, koji su se, najblaže rečeno, osetili izdano.
28. marta, Izrael je bio domaćin sastanka ministara inostranih poslova na kojem su učestvovali Bahrein, Egipat, Maroko i Ujedinjeni Arapski Emirati. Sastanku je prisustvovao i državni sekretar SAD, Entoni Blinken. Pomenuti zvaničnici su se okupili kako bi razmotrili dalje korake u procesu stabilizovanja međunarodnog nuklearnog programa i ugovora sa Iranom, na kome administracija Džozefa Bajdena radi od početka mandata. U ovom slučaju se ponovo može naslutiti animozitet svih država Bliskog istoka (uključujući i Izrael) prema Iranu. Sa druge strane, ovim potezom arapske države okreću leđa Palestini ostavljajući je u jako nepogodnom položaju naspram Izraela.
Turbulencije na Bliskom istoku se ne smanjuju ni danas. Komplikovani odnosi među državama predstavljaju ozbiljnu prepreku na putu stabilizacije čitavog regiona. Vidno je da će nekada zakleti protivnici (Izrael i pojedine arapske države) rado normalizovati svoje odnose radi suprotstavljanja regionalnoj sili, kakva je Iran, koji je očigledno trn u oku svim ostalim državama u okolini, a i šire. Međutim, to rade na uštrb Palestinaca koji su svakako u već potčinjenom položaju naspram Izraela. Svaki vid priklanjanja njihovih saveznika Izraelu ih udaljava od njihovih primarnih ciljeva.
