Predsednički izbori u Francuskoj održani u aprilu 2022. nisu doneli velike promene na političkom pejzažu Evrope. Centristički predsednik Emanuel Makron je nakon drugog kruga izbora osvojio drugi petogodišnji mandat na čelu Pete Republike. Njegova protivkandidatkinja bila je, kao i pre pet godina, predstavnica desnice Marin Le Pen. Suverena pobeda predsednika Makrona u drugom krugu i osvojenih 58,8% glasova nasuprot Le Peninih 41,2% pokazuju da, ipak, i nakon pandemije Covida-19 i početka rata u Ukrajini Francuzi nisu ‘skrenuli’ udesno. Za sad.
Šta čeka Francuze nakon ovih izbora?
Kao što smo rekli u uvodu, ovi izbori u Francuskoj su pokazali da desnica za sad nije ‘sazrela’ da osvoji vlast. Namerno naglašavamo za sad jer Francusku očekuju parlamentarni izbori već 21. juna. Iako se pokazalo da su prognoze nekih analitičara da bi Marin Le Pen mogla do pobede bile pogrešne, desnica i dalje nije izgubila svoju šansu. U svojoj prvoj izjavi nakon proglašenja rezlutata predsedničkih izbora, gospođa Le Pen pozvala je na formiranje šireg bloka desnog političkog spektra. Ovaj blok bi zajednički nastupao na parlamentarnim izborima i mogao ozbiljno da našteti novom-starom predsedniku Makronu.
Mogućnost kohabitace je prilično realna posle čak 20 godina. Tada je konzervativni predsednik Žak Širak imao za premijera socijalistu Lionela Jospina. Eventualna kohabitacija u trenutnim međunarodnim okolnostima škodila bi politici Emanuela Makrona a i pregovaračkoj moći Francuske. Vreme će pokazati da li su pandemija, rat, ali i unutrašnji problemi Francuske povećali podršku desnici kao u slučaju Mađarske ili levici kao u Nemačkoj.
Što se unutrašnje politike tiče, pred predsednikom Makronom je dosta nerešenih problema. Jedna od glavnih tema koju su ovi izbori u Francuskoj doveli u prvi plan bio je status Korzike. Nakon nemira na ovom ostrvu u Sredozemnom moru, Makron je obećao referendum o njegovom statusu. Ovakav predlog izazvao je negodovanje desnice pre svega zbog političkog uređenja Francuske kao unitarne države. Dodeljivanje autonomije Korzici bilo bi u suprotnosti sa francuskom političkom tradicijom. Sa druge strane, permanentni konflikt između određenih političkih subjekata na Korzici i Pariza nije održivo. Makron će verovatno gledati da rešavanje ovog pitanja ostavi za posle parlamentarnih izbora kako teške odluke ne bi uticale na njegovu podršku.
Konačno, unutrašnji problemi koji su obeležili prvi mandat Emanuela Makrona, pre svega artikulisani kroz Pokret žutih prsluka ostali su nerešeni. Predsednik će morati da nastavi da radi na reformi socijalnog i penzionog sistema sa više sluha za potrebe najsiromašnijeg sloja francuskog društva.
Šta ovi izbori u Francuskoj donose Evropi?
U našim ranijim tekstovima pisali smo o ulozi predsednika Makrona u svetlu sukoba u Ukrajini. S obzirom na njegov reizbor većih promena u Evropi neće biti. Nakon mesec dana fokusa na izbore u Francuskoj, Emanuel Makron će se ubrzo vratiti na evropsku političku scenu kao bitan činilac. Francuska će nastaviti sa programom veće integracije članica Evropske Unije. Pozivi na kreiranje evropske vojske, koja bi bila u partnerstvu sa NATO-om će se ponovo intenzivirati. Pred Makronom je sada zadatak da ubedi, pre svega zemlje istočne Evrope da bi eventualna evropska vojska bila bolje rešenje od trenutnog. Ovo će biti težak zadatak s obzirom da baltičke zemlje i Poljska više gledaju u Vašington nego u Brisel kada je reč o njihovoj odbrani. Potencijalni ulazak Švedske i Finske u NATO bi takođe postavio pitanje smisla stvaranja ‘saveza u savezu’.
Predsenik Makron će nastaviti da radi na ojačavanju saradnje između Pariza, Berlina i Rima koja čini stub Evropske Unije. Takođe, za očekivati je intenziviranje saradnje sa Velikom Britanijom i Sjedinjenim Američkim Državama, kao i sa Grčkom. Grčka je važan partner Francuske u kontroli Sredozemnog mora i suzbijanju uticaja Turske. Sa druge strane, pod uticajem rata u Ukrajini, Francuzi su brzo zaboravili diplomatski skandal nakon kojeg im je propao ‘posao veka’. Australija se nakon tajnih pregovora sa SAD ipak odlučila da otkaže kupovinu francuskih podmornica.
Mešanje Francuske i predsendika Makrona u Ukrajinski sukob direktno će zavisiti od (de)eskalacije sukoba. Ukoliko Rusija i SAD ne pokažu želju za brzim primirjem, može se očekivati da će Francuska zadržati svoj trenutni stav. To znači da će maksimalno podržavati Ukrajinu kroz pakete vojne, finansijske i humantirane pomoći, ali i pojačavanje sankcija Rusiji. Za razliku od nemačke, francuska privreda nije toliko zavisna od ruskih energenata. Ova činjenica bitno olakšava poziciju Emanuela Makrona prilikom predlaganja novih paketa sankcija. U slučaju da glavni igrači u trenutnoj krizi pokažu spremnost za šire mirovne pregovore, predsednik Makron će gotovo sigurno biti jedan od pregovarača sa ruskim predsednikom Putinom.
Šta može da očekuje Zapadni Balkan?
U odnosu na prvi mandat Emanuela Makrona kao predsednika Francuske, region Zapadnog Balkana može da očekuje određene promene. To se pre svega odnosi na perspektivu članstva u Evropskoj Uniji. Francuski predsednik je tokom prvih nedelja rata u Ukrajini shvatio da bi prolongiranje ulaska država zapadnog Balkana u EU ostavilo prostora Kini i Rusiji da pojačaju svoj uticaj. Iako je u njegovom prvom mandatu, zajedno sa Holandijom, kreirao blok koji se protivio bilo kakvom proširanju pre promena unutar Unije, Makronom stav se sada promenio. Već za jun 2022. je zakazan samit sa državama zapadnog Balkana. Predviđa se da će se na ovom samitu saopštiti ‘razuman rok’ za pristup Evropskoj Uniji. Ovaj rok će biti u direktnoj vezi sa promenama unutar same Unije.
Francuska, za razliku od drugih političkih činilaca u Evropi, nema svoje favorite na Zapadnom Balkanu. S obzirom na to, na ovaj region se gleda kao na jednu celinu. Jasne koristi ili štete od ovog rezultata predsedničkih izbora za Srbiju nema. Ono što se može očekivati je podrška dijalogu Beograda i Prištine i pritisci da se uskladi spoljna politika. Jasno je da to znači i uvođenje sankcija Rusiji, ali je bitna forma ovih zahteva. Francuska će se uzdržavati od ultimatuma i nastupati nešto otvorenije i sa više razumevanja prema poziciji Srbije.
