Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Berlinu je boravio na poziv nemačkog kancelara Olafa Šolca. U glavnom gradu Nemačke, Vučić se pored spomenutog kancelara sastao još i sa Miroslavom Lajčakom, Analenom Berbok i Aljbinom Kurtijem. Koji su rezultati ove posete i šta ona znači za poziciju Srbije u svetlu rata u Ukrajini?
Diplomatska ofanziva političkog Zapada na prostor zapadnog Balkana počela je još u prvoj nedelji sukoba u Ukrajini. Razlozi ove ofanizive su prilično jasni – suzbiti uticaj Rusije u ovom regionu. Kako je Srbija neupitno glavni činilac politike zapadnog Balkana svi putevi vodili su u Beograd. Tako su u prethodna dva meseca glavni grad Srbije posetili Analena Berbok, ministarka spoljnih poslova Nemačke, Karl Nehamer, kancelar Austrije i Karen Donfrid pomoćnica državnog sekretara Amerike za Evropu. Ipak, Vučić u Berlinu i sastanak sa Olafom Šolcom su do sada najznačaniji sastanak od početka krize.
Povratak Nemačke nakon odlaska Angele Merkel
Prvih pet meseci u Kanzleramt-u Olafa Šolca sadrže više promena i kriza nego poslednjih pet godina vladavine Angele Merkel. Dodatno, treba imati na umu da je u njenom mandatu počela i pandemija Covid-19. Ipak, u poređenju sa političkom krizom izazvanom sukobima u Ukrajini, pandemija Covida-19 izgleda kao malo ozbiljnija epidemija gripa. S obzirom na to, kancelar Šolc nije imao mnogo vremena ni da se bavi implementacijom svojih predizbornih obećanja, a kamoli zapadnim Balkanom. Izbori u Srbiji su dodatno na to uticali jer su Nemci namerno čekali da se oni održe kako bi pokrenuli svoju diplomatsku ofanzivu.
Olaf Šolc dobro poznaje politiku Nemačke prema zapadnom Balkanu. Ne smemo da zaboravimo da je on bio ministar finansija u poslednjoj vladi Angele Merkel. Imajući u vidu da Šolc predstavlja kontinuitet nemačke politike, pozicija prema Srbiji i zapadnom Balkanu se nije preterano promenila. Ono što je jasno je da se nemački interesi neće promeniti. Predsednik Vučić je u prvoj izjavi posle sastanka sa kancelarom bio u pravu kada je rekao da ne treba da očekujemo da će se nemačka pozicija po pitanju Kosova i Metohije promeniti.
Jasno je da su nemački interesi na Balkanu u suprotnosti srpskim, međutim Nemačka ostaje najveći spoljno-trgovinski partner Srbije. Sa 15% udela u spoljnoj trgovini Republike Srbije, Nemačka je daleko ispred svih ostalih zemalja Evrope, uključujući Rusiju. Kancelar Šolc razume poziciju Srbije i razloge za neuvođenje sankcija ali može da nastupa sa pozicija sile i zahteva da se Srbija priključi sankcijama Evropske Unije. Ono što on može da ponudi Srbiji je jasnija perspektiva članstva i kako sam kaže ‘lično zalaganje’ da se proširenje intenzivira.
Sastanak sa Miroslavom Lajčakom i Aljbinom Kurtijem
Pre sastanka sa predsednikom Vučićem, kancelar Šolc se sastao sa premijerom prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem. Indikativno je da je Šolc odlučio da prvo primi Kurtija, u diplomatiji nema slučajnosti. Ono što je cilj Nemačke u ovom trenutku je odblokiranje dijaloga Beograda i Prištine i ‘postepena normalizacija odnosa’. Niti je ovo prvi put da Nemačka vrši pritisak da se dijalog nastavi, niti je ona prva država koja to radi. Bivši predsednik SAD-a Donald Tramp takođe je pred sam kraj predsedničke kampanje pokušao da odblokira pregovore. Više od godinu dana kasnije vidljivih rezultata Vašingtonskog dogovora nema.
Šolc zna da je takozvani kosovski čvor verovatno najzapaljiviji zamrznuti konflikt u Evropi i ne želi da se rat u Ukrajini prelije na ovaj prostor. Zato je Vučić u Berlinu, pomalo neočekivano, imao radnu večeru sa Aljbinom Kurtijem. Iako rezultati tog razgovora nisu predstavljeni javnosti, predsednik Vučić je najavio da će direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju 13. maja otići za Brisel i ‘videti da li može nešto da se dogovori’. Treba očekivati da će se dve strane dogovoriti oko primene registracije vozila ali većih pomaka bez novog sastanka Vučića i Kurtija neće biti.
Vučić u Berlinu – zaključci?
U ovom trenutku nema jasnih zaključaka i rezultata ove posete. Očekuje se da se predsednik Vučić obrati građanima Srbije u petak 06. maja. Nije realno za očekivati da će predsednik opisati sadržinu celog razgovora jer diplomatija obično radi iza kulisa. Ovakvih sastanaka na najvišem nivou će biti još, kancelar Šolc je već najavio da će kroz par nedelja posetiti zapadni Balkan. Jedna od stanica će sigurno biti i Beograd. Jasno je da Zapad neće da čeka novu Vladu Srbije kako bi intenzivirao pritisak na Beograd. Oni znaju da je Aleksandar Vučić najmoćnija politička ličnost u Srbiji. Svojom ubedljivom pobedom na predsedničkim izborima u aprilu, Vučić je jasno pokazao ko u Beogradu drži ključeve mira i stabilnosti na Balkanu.
Konačno, očigledno je da se pritisci na Srbiju intenziviraju. Odluka o kojoj svi analitičari pričaju od početka sukoba u Ukrajini će morati da se donese. Mi bismo, ipak, nešto dodali. Posete evropskih zvaničnika Beogradu, i putovanja predsednika Vučića možemo videti u javnosti jer je kretanje neogranično. Dolasci ruskog političkog vrha u Beograd nisu realni zbog zabrane preleta ruskih aviona preko vazdušnog prostora Evropske Unije. Nemojmo smetnuti sa uma, poslednje izjave predsednika Putina i potparolke ministarstva spoljnih poslova Zaharove nisu slučajne. Gotovo sigurno telefoni u predsedništvu na Andrićevom vencu rade neprestano.
