Skoro tri meseca od početka sukoba u Ukrajini niko (sem rimskog Pape) ne priča o deeskalaciji sukoba i poziva na mir. Politički lideri i Rusije i Zapada zaigrali su tango smrti. Nesumnjivo smo i dalje u uvodnim taktovima melodija ratnih truba koje obe strane slušaju i prate. Ekonomski rat Rusiji objavljen je još tokom aneksije Krima 2014. godine. Ipak, osam godina kasnije, postavlja se pitanje: Hoće li Zapad objaviti i pravi rat Rusiji ili čeka da ona ‘zapuca’ prva?
Mrcvarenje zvano „paket sankcija“
Ovih dana Evropska Unija pregovara o uvođenju novog, šestog, paketa sankcija Ruskoj Federaciji. Nakon prvih pet paketa koji su usvojeni iznenađujuće lako, šesti paket sankcija postaje osporavan. Glavni razlog za to je planirani embargo na naftu i naftne derivate koji dolaze iz Rusije. Unija je u samom paketu predvidela da Mađarska i Slovačka budu izuzete iz embarga do kraja 2023. godine. Međutim ni to nije dovoljno. Mađarska odbija da glasa za ove mere objašnjavajući da bi to bila „atomska bomba“ za mađarsku privredu. S druge strane, pored Slovačke, Hrvatska, Česka i Bugarska takođe su tražile izuzeće. Čini se da će se na dogovor o embargu na naftu čekati duže nego prethodni.
Embargo na naftu je zapravo dobar probni balon da se ‘opipa puls’ država članica EU. Svima je jasno da će neki budući paket sankcija sadržati i embargo na ruski gas. Od ruske nafte su zavisne (politički i ekonomski) manje članice Unije. Ipak, kada je reč o gasu, Austrija i Nemačka kao velike evropske privrede zavise od Rusije. Ukoliko u ovom trenutku nema konsenzusa za embargo na rusku naftu, teško je za očekivati konsenzus kada je reč o gasu.
Imajući u vidu trenutni razvoj situacije, potencijalni ulazak Finske i Švedske u NATO kao i stav javnog mnjenja širom Evrope, za očekivati je dalju eskalaciju sukoba. Uvek anti-ruski nastrojeni Poljaci i baltičke zemlje sve više će gurati ostatak Unije u otvoreni sukob sa Rusijom. Glavni zadatak je skoro ispunjen – nagovoriti Nemačku da se militarizuje. Novi paketi sankcija će svakako štetiti i Rusiji i Evropi. Još važnije, oni će pripremiti evropljane za eventualni sukob širih razmera. Vreme ratova koji počinju preko noći je prošlo, mrcvarenje i oprezno postupanje do konačnog čina izgleda prihvatljivije.
Pumpanje oružja u Ukrajinu
Setimo se pre samo četiri meseca velikog diplomatskog skandala na relaciji Kijev-Berlin. Kancelar Šolc je tada obećao Ukrajini jednu poljsku bolnicu i deset hiljada šlemova. Odnos Kijeva i Berlina ni sada nije bajan. Naprotiv, česta su neslaganja i kritike Ukrajine na račun Nemačke. U nekim drugim vremenima Nemci to sigurno ne bi trpeli. Danas, ipak, 100 nemačkih pancera priprema se na put u borbu protiv ruskih trupa na teritoriji Ukrajine. Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin odgovorio je da su svi tovari sa oružjem upućenim Kijevu legitimna vojna meta. Ostao je misteriozan ne precizirajući da li to važi samo na teritoriji Ukrajine ili bilo gde u Evropi. Nije realno očekivati da Rusi granatiraju vozove na teritoriji država članica NATOa ali u istoriji su se i čudnije stvari dešavale.
O britanskim i američkim vojnim efektivima i trupama se već naširoko zna. Mnogo stranih boraca koji su se odazvali pozivu predsednika Zelinskog da brane Ukrajinu od ruske agresije je već poginulo u borbenim dejstvima. Oni srećniji trenutno su ratni zarobljenici. S obzirom na ratne operacije na teritoriji cele Ukrajine nije jasno koliko je tačno stranih boraca uključeno u sukob. Takođe, nije jasno da li su svi strani borci samostalni dobrovoljci ili ima i pripadnika redovnih vojnih formacija država NATOa. Naravno, ukoliko bi se utvrdilo da su redovne jedinice NATOa uključene u borbe na teritoriji Ukrajine to bi bilo jednako objavi rata što je Zapad bar do sada izbegavao.
Kada će početi opšti tango smrti?
Nemojmo se zavaravati, tango smrti nikada nije ni prestao. Iako bi vam većina evropljana rekla da je poslednji rat na tlu Evrope bio Drugi svetski rat i da je sukob u Ukrajini trenutno jedini ratni sukob na svetu, istina je drugačija. Evropljani su zaboravili šta rat zapravo znači. Generacija koja je preživela užase Drugog svetskog rata polako odlazi. Onih koji se rata dobro sećaju skoro da više nema. Za nove generacije rat je samo reč i nešto što se događa tamo negde daleko od njih. Zato su toliko lako spremni da pozivaju svoje lidere da uvode nove sankcije kako ne bi finansirali Putinov rat. Zato se bez ikakve diskusije odobrava ustupanje oružja Ukrajini. Zato oni najratoborniji otvoreno pozivaju na objavu rata.
S obzirom na de facto ekonomski rat koji se vodi između političkog Zapada i Rusije još od 2014. godine, stalno proširivanje sankcija i pumpanje oružja u Ukrajinu, jasno je da su uvodne note za ovaj tango smrti već odsvirane. Pitanje je samo ko će ubrzati melodiju i rasplamsati već dovoljno zapaljivo stanje u Evropi.
Konačno, nije zgoreg zapitati se šta će biti nakon eskalacije sukoba u rat širih razmera? Indikativno je jedno istraživanje u Poljskoj koje je prenela Vesna Knežević u svom tekstu ‘Zveckanje Trećim svetskim ratom: Nemačka, lečeni militarista, na razmeđi rata i mira‘. Na pitanje da li bi u slučaju ruske invazije na Poljsku pod A: bežali, pod B: branili zemlju, čak 80% ispitanika je zaokružilo prvu opciju. Zamislite kakav bi odgovor tek bio u jednoj Italiji ili Danskoj.
