Već skoro ceo jedan vek, države sveta pokušavaju da nađu različita institucionalna rešenja kako bi pokupile sve prednosti koje dijaspora i dobri odnosi sa njom donose. Države uglavnom investiraju novac kako bi doprele do svoje emigracije i uspostavile vezi između matične zemlje i zajednice u inostranstvu.
Srbija po ovom pitanju nije izuzetak. Dijaspora, mada podeljena na emigraciju širom sveta i onu u regionu, ima važno mesto u spoljnoj i unutrašnjoj politici Srbije. Koji je istorijat srpske emigracije? Kakav odnos država ima prema svojoj dijaspori i koje je politike usvojila kako bi je privukla?
Srpska dijaspora i njen doprinos BDP-u
Uzimajući u obzir teritoriju i populaciju Srbija je najveća država u regionu Zapadnog Balkana. Kao pravni sukcesor bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, kao i Federalne Republike Jugoslavije i konačno Državne Zajednice Srbija i Crna Gora država je prošla kroz nekoliko promena režima i turbolentni period od 1989. do 2006. godine. Ovo je naravno ubrzalo i tempo iseljavanja iz zemlje. Privremeni radinici (Gastarbeiter) krenuli put zapadnih evropskih država još tokom 60ih i 70ih godina. Dan dijaspore slavi se svakog 28. juna a od 2021. godine Srbija 15. septembra slavi i Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
Mešavina legalnih i ilegalnih migracija kao i privremenog i dugotrajnog iseljeništva otežava određivanje tačnog broja Srba u dijaspori. Prema podacima Svetske Banke za 2020. godinu, etničkih Srba van granica naše zemlje ima oko milion i četiri hiljade. Gotovo sigurno je taj broj za 50% veći. Uzevši u obzir da je dijaspora u istoj godini u Srbiju poslala oko četiri milijarde američkih dolara, lako se može izračunati da svaki iseljenik u proseku pošalje 3800$ godišnje.
Kada ove brojke uporedimo sa bruto domaćim proizvodom (BDP) Srbije, možemo zaključiti da su novčane transakcije na godišnjem nivou jednake 8% BDPa. Ovaj nivo nadmašuje čak i nivo stranih direktnih investicija. Ako bismo dijasporu posmatrali samo iz ovog, ekonomskog, aspekta već je sada jasno zašto je državi važno da odnos sa dijasporom bude na najvišem nivou.
Ko upravlja politikama namenjenim dijaspori?
Državna institucija namenjena politikama usmerenim prema dijaspori je Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. Cilj Uprave je da pomogne očuvanju i razvitku duhovnog, nacionalnog i kulturnog jedinstva srpskog naroda van granica Republike Srbije. Sama Uprava trpi neosnovane kritike da širi nacionalizam u regionu. Ove kritike neosnovane su i teorijski i u praksi. Kao država sa preko milion sunarodnika van svojih granica Srbija mora da radi na očuvanju svog duhovnog i kulturnog nasleđa. Međutim, kada se vratimo na brojke i novac koji dijaspora šalje nazad u Srbiju, jasno je da je od suštinskog značaja ovu vezu zadržati i ojačati.
Jedan od načina da se to postigne je svakako i uključivanje iseljenika u izborni proces. Prema trenutnim Zakonima o izboru predsednika Republike i Narodne skupštine, dijaspora ima pravo glasa u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Od novembra 2021. godine, dijaspora je takođe može glasati i na referendumu. Srbija je tako jedina u regionu koja ovo pravo omogućava svojoj dijaspori. Sa svoje 102 konzularne misije u 70 svetskih zemalja, Srbija je lider u našem delu Evrope kada se u obzir uzme odnos prema dijaspori.
Odnos matice prema svom iseljeništvu
Na Zapadnom Balkanu Srbija ima najnaprednije politike namenjene dijaspori. Visok nivo uključenosti dijaspore u državne intitucije (pre svega kroz Skupštinu dijaspore i Srba u regionu) kao i odlučnost da se dijaspora približi matici kroz kulturne, simboličke i ekonomske politike dokazuje koliko je Srbiji važno njeno iseljeništvo. Program cirkularne migracije Tačka povratka je još jedan dobar primer širenja znanja i mogućnosti u i izvan granica Srbije.
Srbija je u prethodnih deset godina izgradila dobar odnos sa svojom dijasporom. Svakako, povremena neslaganja i faktički drugačiji odnos prema iseljeništvu u svetu i Srbima u regionu ostaju. U budućim tekstovima koji će se ticati dijaspore biće više analize i kritike konkretnih politika. Ipak, u celini možemo reći da u skladu sa svojim interesima Srbija održava vezu sa svojim iseljeništvom i brine o njegovim potrebama.
Tekst sadrži delove Master teze: „Diaspora Policies and Remittances: A comparative Case of Western Balkan 6“. Ukoliko Ste zainteresovani za više informacija o politikama prema dijaspori na Zapadnom Balkanu, možete me kontaktirati na: milan.ristic@politikaupraksi.rs
1 Komentariši
Bravo, Bravo…