U prvih deset dana juna, Srbija je trebalo da ugosti dvojicu visoko rangiranih državnika Sergeja Lavrova i Olafa Šolca. Poseta prvog, ministra spoljnih poslova Ruske Federacije otkazana je nakon što su Bugarska, Crna Gora i Turska zabranile prelet preko njihovog vazdušnog prostora. Poseta drugog, nemačkog kancelara Olafa Šolca održaće se po planu. Kakve zaključke možemo izvući iz činjenice da gospodin Lavrov nije došao u Beograd? Da li nam Olaf Šolc donosi novi pristup Nemačke prema Balkanu? I konačno, kome je dozvoljeno da ode u Moskvu a ko ne može dalje od Turske?
(Ne)uspešna poseta Sergeja Lavrova
Dugo se najavljivala poseta ministra spoljnih poslova Ruske Federacije, i najbližeg saradnika Vladimira Putina Beogradu. Mediji u Srbiji (ali i na Zapadu) pitali su se koji je cilj posete Sergeja Lavrova? I to samo nekoliko dana nakon potpisivanja novog ugovora o snapdevanju gasom iz Rusije. Pretpostavka je bila da Rusija tako želi da pokaže koliko je snažno prijateljstvo između dve zemlje i da pruži podršku Srbiji koja zbog trenutne situacije nalazi u nezavidnom položaju.
Podsetimo, krajem maja, u direktnom razgovoru sa Vladimirom Putinom, predsednik Vučić je dogovorio cenu gasa od 400$ za 1000 kubnih metara. Uzevši u obzir da cena energenata pod uticajem rata u Ukrajini raste eksponencijalno, nova cena za Srbiju je više nego povoljna. Međutim, takođe je tačno da ova cena ima svoju ‘cenu’. Poseta Sergeja Lavrova tako bi bila prva poseta jednog ruskog zvaničnika od početka sukoba. Simbolično, ‘u srcu’ Evrope i centru od NATOa kontrolisanog Balkana. Ovim bi Rusi pokazali da ne samo da uspešno izbegavaju ekonomske sankcije već i one namenjene njihovim najvišim zavničnicima.
Ipak, nije bilo realno za očekivati da se poseta zapravo i ostvari. Toga su vrlo dobro bili svesni i u Kremlju. Zašto onda svakako možemo pričati o uspešnoj poseti koja se nije dogodila? Cilj Rusije nije bio dolazak Lavrova u Beograd, već ojačavanje njenog uticaja i meke moći u Srbiji. Svesni stanja u javnom mnjenju i da je podrška trenutnoj politici Rusije u Srbiji na visokom nivou, Rusi su to odlučili da eksploatišu. Javno mnjenje koje je već u najmanju ruku sumnjičavo prema Zapadu nakon ovih dešavanja imaće još snažnije stavove. U perspektivi prosečnog građanina Srbije zli Zapad ne dozvoljava dobrom Lavrovu da dođe kod nas. Svesni da su u oba slučaja oni na dobitku, Rusi su isplanirali ovu posetu na uštrb diplomatskog ugleda Srbije.
Da li će poseta Šoloca doneti neku promenu?
Nakon posete predsednika Vučića i premijera Kurtija Berlinu, najavljana je i poseta kancelara Šolca Balkanu. Ova poseta počela je 10. juna i predviđa više sastanaka u kratkom vremenskom roku. Tako će Olaf Šolc posetiti Prištinu, Beograd, Solun, Skoplje i Sofiju u manje od dva dana. Imajući to u vidu, jasno je da se veće promene ne mogu očekivati. S obzirom da su nakon Beograda sledeće stanice Solun, Skoplje i Sofija čini se da je nemačkom kancelaru trenutno bitnije da oblokira put Severne Makedonije u Evropsku uniju nego dijalog Beograda i Prištine. Svakako, intenziviranje pritisaka na Srbiju u cilju normalizacije odnosa sa Prištinom se može očekivati. Ipak, Srbija još uvek nema vladu. Ova poseta Šolca je više nastavak razgovora u Berlinu nego događaj koji će nešto promeniti.
Prethodnih dana smo i od predsednika Vučića i od Evropske Unije čuli da od otvaranja novih pristupnih poglavlja u junu nema ništa. Kako je predsednik rekao, možda možemo nešto da očekujemo u decembru. Iz Evropskog parlamenta su bili još jasniji – neće biti pomaka u pregovorima između Srbije i EU dok Srbija ne uskladi svoju spoljnu politiku. Dakle, uvede sankcije. Imajući u vidu novu cenu energenata koju smo dobili od Ruske Federacije, uvođenje sankcija u narednom periodu se ne čini verovatnim. Olaf Šolc to zna ali će pod pritiskom i iz Nemačke i spolja, od Beograda tražiti jasne promene u spoljnoj politici.
Pitanje je čime nemački kancelar može da zapreti u slučaju da Srbija odbije da se uskladi sa politikom EU. Perspektiva članstva država Zapadnog Balkana je prilično maglovita. Šolcov francuski kolega Emanuel Makron je još u martu predložio novi projekat Evropske političke zajednice. Iako bi ovo rešenje približilo Zapadni Balkan, kao i Ukrajinu, Moldaviju pa čak i Tursku EU, jasno je da punopravno članstvo nije na dnevnom redu.
Ko sme da putuje u Moskvu i iz Moskve?
Konačno, lako se može zaključiti da se ova diplomatska ofanziva slabo tiče Balkana, iako je na njega usmerena. U borbi za uticaj između Rusije i Zapada na ovom prostoru obe strane imaju svoje adute. Za kraj, ostavimo Balkan po strani.
Diplomatske aktivnosti između Rusije i Zapada nisu prestale. Neke od ovih aktivnosti su otvorene a neke se obavljaju iza zatvorenih vrata. Ipak, treba imati na umu da je do danas jedini zapadni predsednik vlade koji je bio u Moskvi austrijski kancelar Karl Nehamer. Zajedničke konferencije za medije kancelara i Vladimira Putina nije bilo. Dva lidera su razgovarala o stanju u Ukrajini i novom gasnom aranžmanu. Sa druge strane, najdalje što je jedan ruski zvaničnik otišao je Turska. Lavrov je u dva boravka kod predsednika Erdogana razgovarao o mogućnosti primirja ali i o novoj gorućoj temi u Evropi i svetu – izvozu žita iz Ukrajine i Rusije crnomorskim putem.
Bez obzira što se trenutno čini da je diplomatija stala sa radom i da su sada na potezu oružane snage, ruske i zapadne diplomate ‘ne spavaju’. Od Moldavije i Gruzije, preko Turske do Balkana, utvrđuju se pozicije za neku novu Jaltu i novu podelu karata.
