Početak avgusta 2022. godine obeležila je tajvanska kriza. Hronološki, ovo je četvrta kriza oko ovog ostrva koje je od Kine odvojeno istoimenim moreuzom. U ovom članku pokušaćemo da odgovorimo na nekoliko ključnih pitanja. Koja je pozadina trenutne krize? Da li tajvanska kriza ima neke veze sa ratom u Ukrajini? I, konačno, šta nas čeka u budućnosti?
Tajvanska kriza – prva, druga, treća i sada četvrta
Da bismo bolje razumeli trenutak u kome se nalazimo, potrebno je napraviti kratku retrospektivu. Tajvan, ili zvanično Republiku Kinu, čini skup ostrva u i oko Tajvanskog moreuza. Samo 13 država sveta, od kojih je najzvučnija Vatikan, priznaje Tajvan kao nezavisnu državu. Čak ni Sjedinjene Američke Države, kao glavni protektor tajvanske nezavisnosti od Narodne Republike Kine nisu se odvažile da priznaju Tajvan kao državu.
Sukob sa Narodnom Republikom Kinom datira još od kraja Drugog svetskog rata. Nakon razarujećeg građanskog rata između komunističkih snaga predvođenih Mao Cetungom i nacionalističkih formacija Čeng Hai Šeka, potonji sa svojom vojskom beži na Tajvansko ostrvo. Sve do 1971. godine Hai Šekova Repblika Kina bila je glavni predstavnik Kine u Ujedinjenim nacijama. Rast industrije i generalno moći NR Kine uticao je na to da su države u svetu prekidale odnose sa Tajvanom i otvarale svoja diplomatska predstavništva u Pekingu. To je bio uslov koji je svaka država morala da ispuni kako bi uspostavila odnose sa Kinom. Tajvan je tako politički izolovan, ali ne i privdredno, jer je ovo ostrvo jedno od najrazvijenijih teritorija Azije.
Sukobi u Tajvanskom moreuzu
Prva tajvanska kriza dogodila se između 1954. i 1955. godine. Sukob su odlikovale ograničene vojne operacije oko ostrva u moreuzu koja su geografski blizu NR Kine. Nakon intervencije SAD-a, Maova Kina odlučuje da se povuče.
Druga tajvanska kriza trajala je kratko 1958. godine. Počela je dovođenjem raketnih sistema na ostrva u blizini NR Kine u režiji tajvanskih vlasti. Ova kriza je poznata i kao prva ozbiljna nuklearna kriza u kojoj je moglo da dođe do sukoba komunističke Kine i SADa. Završila se prekidom vatre i statusom kvo koji se odužio do sredine 90ih godina XX veka.
Treća tajvanska kriza po mnogome je slična trenutnoj četvrtoj. Počela je 1995. godine odlaskom predsednika Tajvana, tada zvanično priznate Kineske teritorije, u SAD. Vlasti NR Kine nisu pozitivno reagovale na boravak Li Teng Huia na Univerzitetu u Kornelu. Teng Hui je optužen da hoće da ‘pocepa’ Kinu te su vlasti u Pekingu pokrenule vojnu vežbu oko ostrva. SAD su odgovorile slanjem najviše vojnih snaga u Aziju još od Vijetnamskog rata (1955-1975). Kao i prethodne i ova kriza se završila bez bitnijih promena u odnosu na status kvo.
Dolazak Nensi Pelosi na Tajvan
Nakon nekoliko nedelja spekulacija o tome da li će predsedavajuća donjeg doma američkog Kongresa i treća po važnosti funkcije u SAD Nensi Pelosi posetiti Tajvan klupko je počelo da se odvezuje. Najpraćeniji let na sajtu flightradar24 2. avgusta 2022. godine bio je baš let Nensi Pelosi. Prema rečima same Pelosi, ova poseta predstavljala je američku neizmernu podršku tajvanskoj demokratiji. U razgovorima sa tajvanskim zvaničnicima Pelosi je istakla važnost unapređivanja zajedničkih interesa kao i podršku slobodnom i otvorenom Pacifiku.
Bitno je napomenuti da za ovu posetu Pelosi nije imala zvaničnu podršku Bele kuće kao ni institucija SAD-a. Iako se svi u Vašingtonu slažu sa porukama Nensi Pelosi, većina je smatrala da za posetu nije pravi trenutak. U svetlu rata u Ukrajini i rastućih tenzija u Evropi, otvaranje još jednog fronta sa NR Kinom na Pacifiku nije u kratkoročnim interesima američke administracije.
Očekivano, jutro nakon kratkog boravka Nensi Pelosi na Tajvanu, vojska NR Kine otpočinje vojne vežbe oko Tajvanskog ostrva. Ovo su bile najobimnije vojne vežbe još od treće tajvanske krize 90ih godina. Vlasti u Pekingu otvoreno su govorile da uvežbavaju akcije povratka Tajvana pod suverenitet Kine. Inicijalno planirane da potraju sedam dana, vojne vežbe su se odužile i trajale devet. Ovakve akcije NR Kine uzburkale su istočnu Aziju i dovele do ivice sukoba. SAD su u vode oko Tajvana poslale nosač aviona Ronald Regan dok su Kineske snage uvežbavale precizno gađanje preko teritorije ostrva.
Posledice krize i kakva je tajvanska budućnost?
Nakon devet dana vojnih akcija oko ostrva, vlasti u Pekingu objavile su prekid vežbi. U međuvremenu, Nensi Pelosi i par drugih zvaničnika SAD-a potpali su pod sankcije NR Kine. Njima je zabranjen ulaz na kineske teritorije do daljnjeg. Tajvan je tokom ovih vežbi aktivirao svoje protiv-raketne štitove i stanovništvo se spremalo za sukob.
Nakon nešto više od nedelju dana može se zaključiti da NR Kina Tajvan vidi kao svoju ekskluzivnu zonu interesa. Međutim, vlasti u Pekingu još uvek nisu spremne da pokrenu akciju ‘ujedinjenja’ Kine pod jednu (komunističku) zastavu. Treba imati na umu da bi otvoreni vojni sukob na Tajvanu u ovom trenutku značio i zvanični početak svetskog rata. Čini se da ni jedna od strana u sukobu nije spremna za to.
Što se budućnosti Tajvana tiče, ona je prilično neizvesna. Priveredni rast NR Kine, čak i nakon pandemije Kovid-19, čini se nezadrživim. Uz privredni rast rašće i vojna moć Pekinga. Tajvan tako postaje najverovatnije područije početka sledećeg svetskog sukoba. U slučaju da SAD odluče da vojno intervenišu, konflikt nezamislivih razmera je neizbežan. Posledice ovog sukoba osetiće ceo svet i one će definitivno biti veće od trenutnih izazvanih sukobom u Ukrajini.
