Bosna i Hercegovina, smeštena na Balkanskom poluostrvu, bogata je istorijom, kulturom i političkim previranjima. Ova zemlja nosi teret svoje prošlosti, uključujući periode kolonijalne uprave, traumu iz građanskog rata, složene političke odnose i težnje ka funkcionalnosti političkog sistema. S obzirom na nova previranja i prvo neodobravanje visokog predstavnika Kristijana Šmita, BiH ulazi u spiralu događaja koji mogu dovesti do njenog raspada.
Istorija kolonijalne uprave u Bosni i Hercegovini
Bosna i Hercegovina je kroz istoriju bila pod uticajem različitih sila i imperija. Od Osmanlija do Habsburgovaca, ova zemlja je prolazila kroz različite faze kolonijalne uprave. Ovo je ostavilo dubok trag na etničku i kulturnu strukturu zemlje, stvarajući složenu mrežu odnosa među različitim grupama stanovništva.
Kada je BiH postala deo Kraljevine Jugoslavije, politički pejzaž zemlje se menjao. Tokom Drugog svetskog rata, muslimansko stanovništvo je zdušno podržavalo upravu Nezavisne Države Hrvatske. Ovo je dovelo do sukoba i etničkih tenzija, koje su kasnije kulminirale tokom devedesetih godina u građanskom ratu. Rat je ostavio trajne rane na društvo i politiku BiH.
Nakon rata, Dejtonski sporazum je uspostavio strukturu vlasti u BiH, koja uključuje dva entiteta – Republiku Srpsku i Federaciju Bosne i Hercegovine – kao i distrikt Brčko. Ova složena politička struktura ima za cilj da osigura ravnotežu između različitih etničkih i verskih grupa. Međutim, istovremeno je stvorila niz političkih izazova koji su onemogućili napredak zemlje.
Jedan od ključnih izazova u BiH je pitanje nacionalizma i etničke polarizacije. Politika u zemlji često se bazira na etničkim identitetima, što može stvarati prepreke za funkcionalnost političkog sistema. Ova podela može ometati donošenje odluka i ostvarivanje šireg društvenog konsenzusa.
Koliko je moderna, moderna BiH?
Takođe, BiH je suočena sa izazovima u vezi sa korupcijom, ekonomskim razvojem i migracijama. Korupcija je prisutna na različitim nivoima vlasti, što može ometati ekonomski rast i razvoj. Ekonomska nejednakost i visoka nezaposlenost takođe predstavljaju ozbiljne izazove za zemlju.
Jedno od ključnih pitanja u BiH je funkcionalnost političkog sistema. Struktura vlasti koja je uspostavljena Dejtonskim sporazumom, iako sa namerom da očuva ravnotežu, često je doživljavana kao komplikovana i nefunkcionalna. Ova struktura usporava donošenje odluka i otežava sprovođenje reformi.
Savremeni izazovi zahtevaju sveobuhvatan pristup i saradnju svih političkih aktera. BiH se suočava sa potrebom za reformom političkog sistema, jačanjem vladavine prava, smanjenjem korupcije i unapređenjem ekonomske situacije. Nerešeni položaj hrvatske nacionalne manjine i mogućnost bošnjačkog naroda da bira hravtskog člana predsedništva još jedan je od problema sa kojima se suočava Bosna i Hercegovina.
Osovina Banja Luka – Zagreb
Poslednji događaji u kojima je podneta krivična prijava protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika ne pomaže situaciji. Dodik je obećao homogenizaciju Srba u Republici Srpskoj kao i dalju eskalaciju bez obzira na savete iz Beogarda. Čini se da Dodik na podršku svojih postupaka više računa na Zagreb. Ipak je prva osoba koju je pozvao, nakon podizanja optužnice protiv njega, bio predsednik Republike Hrvatske Zoran Milanović.
