Mario Dragi, italijanski premijer sa velikim autoritetom kako u državi podno Apenina tako i u Evropskoj Uniji, prolazi kroz najteže dane njegove vlade od njenog formiranja. Nakon što je Pokret 5 zvezica uskratio podršku Dragijevom predlogu paketa mera za spašavanje od predstojeće, a i prethodne krize, Italija ulazi u period političkih nemira sa neizvesnim krajem. Jubilarna trideseta vlada nakon uspostavljana Republike 1946. tako je izgubila poverenje parlamenta. Politička saga oko ostanka premijera Dragog u palati Kiđi (Chigi) idalje traje. Međutim, treba napraviti korak unazad i videti ko je Mario Dragi? Kako je formirana njegova vlada? I, koja je geneza novonastale krize?
Ekonomista, predsednik Evropske centrlane banke i premijer – Mario Dragi
Obrazovanje i početak karijere istaknutog birokrate
Mario Dragi rođen je 1947. godine u Rimu u jednoj dobrostojećoj porodici. Njegov otac bio je bankar a majka farmaceut. Imajući u vidu da su njegovi roditelji decu dobili u poznim godinama, već sa 19 godina ostao je bez oba roditelja. Školovao se rodnom gradu gde je završio ekonomiju na Univerzitetu Sapienca u Rimu. Nakon toga odlazi na doktorske studije u Sjedinjene Američke Države na Univerzitetu u Masačusetcu kao štićenik čuvenog Franka Modiljanija.
Nakon zavrženih doktorskih studija Dragi se vraća u Italiju gde je bio profesor ekonomije na prestižnim Univerzitetima u Trentu, Padovi, Veneciji i Firenci. Uz akademsku, 80-ih godina prošlog veka počinje da gradi i političku karijeru prvo kao izvršni direktor Svetske Banke u Vašingtonu a potom i kao savetnik ministra za trezor Đovanija Gorija. Od 1991. do 2001. bio je generalni direktor italijanskog trezora nakon čega je 2005. postao Guverner italijanske Narodne banke.
Upravljanje Evropskom Centralnom Bankom
Izgradivši karijeru istaknutog italijanskog birokrate i državnog službenika, kao i uvaženog profesora, postao je uvažavan širom Evrope. 2011. samo tri godine nakon izbijanja svetske ekonomske krize, ironijom sudbine ali i žestokim ubeđivanjem nemačke kancelarke Angele Merkel, Italijan je stao na čelo Evropske Centralne Banke. Proveo je 8 godina kao predsednik ECB-a. U tom periodu birokratskim procedurama bez teatralnosti uspeo je da Evropsku Uniju izvuče iz krize ali i da bukvalno spasi evro-zonu od raspada. Karijera Marija Dragog u ECB-u na kraju je obeležena jednom rečenicom: „Vođstvo Evropske Centralne Banke je spremno da učini sve što je potrebno kako bi se začuvao evro. I verujte mi, to će biti dovoljno.“
Nakon silaska sa mesta predsednika ECB-a oktobra 2019. godine povlači se ‘na odmor’ u Rim. Nedugo zatim pandemija korona virusa počinje da se širi i Italija biva najteže pogođena od svih evropskih država. Tadašnja vlada harizmatičnog premijera Đuzepea Kontea izdržala je prvi talas pandemije i uz pomoć maltene celog sveta uspela da sačuva zdravstveni sistem. Ipak, drugi talas kovida-19 oborio je Konteovu vladu. Na scenu stupa Vlada nacionalnog jedinstva Marija Dragog. Slučajno ili ne, baš je Pokret 5 zvezdica Đuzepea Kontea uveo ovu i ovu vladu u krizu koja može da prethodi njenom padu.
Vlada nacionalnog jedinstva i Mario Dragi kao premijer
Nakon pada vlade Đuzepea Kontea i nemogućnosti formiranja nove vlade, italijanski predsednik Serđo Matarela poziva Dragog u pomoć. Materala mu poverava zadatak formiranja tehnokratske vlade i Dragi kreće u skupljanje podrške u parlamentu. Cilj je bio da se skupi što šira koalicija koja bi podržala novog premijera. Partije centra i levog-centra poput Demokratske partije i Itlija živi brzo su pristale da daju podršku. Sa partijama desnog centra i desnice išlo je malo teže. Ipak, nakon početnog odugovlačenja Mateo Salvini iz Lige i prekaljeni Silvio Berluskoni lider Napred Italija dali podršku Dragom. Konačno, 11. februara 2021. i stranka bivšeg premijera Kontea, Pokret 5 zvezdica, pristaje na Matarelin plan. Nedelju dana nakon toga Dragi je podneo zakletvu predsedniku Matareli kao premijer Italijanske Republike.
Izbor Dragog za premijera Italije gledan je sa blagonaklonošću širom Evrope. Italiju je čekao period oporavka ali i otplate nagomilanih dugova. Kao savršeno rešenje za obe strane – Italiju kao dužnika ali i evropu kao davaoca kredita, Mario Dragi otpočeo je svoj mandat. Autoritet i poverenje u Dragog koje je stekao tokom svog mandata kao predsednik ECB-a u mnogome je pomoglo Italiji da dobije dodatne kredite iz evrposkih fondova ali i da pomeri termine za otplatu onih prethodnih. Italija je ušla u period ekonomskog i privrednog oporavka.
Godinu dana na premijerskoj funkciji
Politika Marija Dragog dala je rezultate i već krajem 2021. građani su osetili boljitak. Međutim, iskusni birokrata i tehnokrata u očima običnog Italijana uvek se činio kao stranac. Takođe i kao neko ko radi samo u interesu više klase kojoj i sam pripada. Tehnokratski rečnik kojim se Dragi svesno služio objašnjavajući kompleksne ekonomske politike za običnog čoveka bio je nerazumljiv i nije odavao poverenje. Reformama penzionog i socijalnog sistema okrenuo je sindikate protiv sebe ali je privreda i prosperitet građana svakako rastao.
Dodatnom adaptacijom budžeta, Dragi je uspeo da progura nove poreske olakšice za srednja i velika preduzeća. Takođe povećao je i subvencije u oblasti obnovljih izvora energije. Kao potvrdu dobrog rada i rezultata, časopis The Economist proglasio je Italju za državu godine.
Početkom 2022. godine na red su stigli i redovni predsednički izbori u Italiji. Dugo se spekulisalo ko će postati sledeći predsednik i koji je plan Marija Dragog. Uz njega još jedan od kandidata za bio je Silvio Berluskoni. Međutim, u predvečerje rata u Ukrajini i kako bi se mini-kriza što pre završila, politički subjekti u Italiji odlučili su se na reizbor predsednika Serđa Matarele. I ako je Matarela pre izbora rekao da ne želi drugi mandat, na nagovor Dragog ipak pristaje. U politikološkim krugovima može se čuti da je to zapravo produkt dogovora Matarele i Dragog. Plan je bio da se nakon isteka mandata parlamenta i novih izbora 2023. Matarela povuče a Dragi palatu Kiđi zameni za Kvirinale (Quirinale). Ipak, nakon 14. jula taj plan je doveden u pitanje.
Kriza vlade premijera Marija Dragog
Izvori skepticizma italijanskog građanstva
Rat u Ukrajini u mnogome je odredio pravac italijanske politike u 2022. godini. Za razliku od baltičkih država i Poljske koje gaje otvoreni skepticizam prema Rusiji, italijani o rusima imaju uglavnom pozitivno mišljenje. Dublji sociološki i istorijski razlozi su prethodili ovome. Pre svega, u italijnskom drštvu postoji određeni animozitet prema amerikacima. Ta netrpeljivost uglavnom je izazvana ponašanjem američkih italijana i slikom o njima u matici. Iako se italijansko građanstvo jasno stavlja na stranu zapadnog sveta, na rat u Ukrajini ne gledaju samo crno ili belo. Od svih država EU istraživanja pokazuju da najviše italijani veruju da je su za krizu krivi Ukrajina, SAD i Velika Britanija a ne Rusi.
Uzevrši u obzir velikodušnu pomoć Ruske Federacije tokom prvog talasa korona virusa kao i sve veću inflaciju koja se predstavlja kao posledica sukoba, italijani su sve skeptičniji. Politički subjekti desnog-centra i desnice namirisali su ovaj skepticizam kao izvor potencijalne podrške. Kritike prema vladi premijera Dragog postale su sve češće pogotovo u vezi sa uvođenjem sankcija Rusiji. Ovde valja napomenuti da to nije zbog nekog slaganja sa politikom Vladimira Putina nego isključivo zato što sankcije direktno utiču na blagostanje italijana. Suša koja je pogodila Italiju ove godine u kombinaciji sa rastućom inflacijom i energetskom neizvesnošću bili su inicijalna kapisla za poteze Pokreta 5 zvezdica.
Mario Dragi – Premijer u privremenoj ostavci
Nakon nekoliko meseci političkih tenzija na relaciji vlada premijera Dragog – stranke desnice i desnog centra, bivši premijer Đuzepe Konte i njegov pokret odlučuju da uskrate podršku u parlamentu. Konte je odlučio da ne podrži ‘decreto aiuti’ (dekret pomoći) koji je trebalo da poveća izdatke i uvede ekonomski stimulus privredi i najugroženijim slojevima društva.
Smatrajući da je njegova vlada izgubila podršku u parlamentu ali i smisao, Mario Dragi podnosi ostavku. Nakon nekoliko sati, predsednik Serđo Matarela poziva Dragog na sastanak u palatu Kvirinale. Na iznenađenje javnog mnjenja, Matarela odbija da prihvati ostavku. Tako je poslao Dragog u parlament da ponovo pokuša da izbori većinu za vladu nacionalnog jedistva.
S obzirom na razvoj političke krize dva scenarija su moguća. Prvi scenario je nešto optimističniji. Po njemu, Mario Dragi uspeti da obezbedi potrebnu većinu i izdrži do redovnih parlamentarnih izbora 2023. godine nakon čega će se povući. Drugi scenario je u ovom trenutku nešto izgledniji. On predstavlja uskraćenje poverenja vladi u parlamentu i pokretanje procesa novih izbora već u oktobru ove godine. Cela Evropa, a verovatno i Moskva i Vašington sada gledaju u Rim. Mario Dragi, hladni rimski birokrata i ekonomista je pred najvećim političkim izazovom u vreloj Italiji. Rešenje političke krize u mnogome će uticati na dalji tok rata u Ukrajini kao i spremnost Evrope da se uhvati u koštac sa predstojećom zimom.
