Država Niger, smeštena u zapadnoj Africi, ima dugu i složenu istoriju koja obuhvata kolonijalizam, militarizam, političke promene, savezništva i izazove. Ovaj članak će istražiti političku prošlost Nigera, uticaj kolonijalizma na državu, militarizam u društvu, kao i savremene izazove sa kojima se ova zapadnoafrička država suočava.
Istorija Nigera obiluje različitim periodima vlasti i političkim promenama. Pre nego što je postao nezavisna država, Niger je bio deo više afričkih carstava i kraljevina, uključujući Songhaj i Sokoto carstva. Međutim, sa pojavom evropskih kolonijalnih sila u 19. veku, region Niger postao je meta borbe za teritoriju i resurse.
Niger – Važna francuska kolonija
Kolonijalizam je imao dubok uticaj na Niger, a veliki deo teritorije bio je podeljen između Francuske i Velike Britanije. Francuska je osvojila veći deo teritorije, a 1896. godine Niger je postao deo Francuske Zapadne Afrike. Kolonijalna vlast imala je značajan uticaj na političku i ekonomsku strukturu zemlje, te je oblikovala njenu budućnost.
Tokom perioda kolonijalne vlasti, Francuska je uvela sistem indirektne vladavine, koji je uključivao lokalne vladare i vođe u upravljanje teritorijom u ime kolonijalnih vlasti. Ovo je doprinelo očuvanju nekih tradicionalnih institucija i praksi, ali je istovremeno oslabilo centralizovanu političku moć.
Nakon završetka Drugog svetskog rata, narod Nigera počeo je da se bori za nezavisnost. Zemlja je stekla suverenitet 3. avgusta 1960. godine i postala nezavisna Republika Niger. Nakon sticanja nezavisnosti, Niger se suočio s izazovima u izgradnji stabilne političke strukture i društva.
Militarizam ukorenjen u društvu
Politička situacija u Nigeru nije uvek bila stabilna. U toku istorije zemlje, više vojnih pučeva i prevrata dovelo je do promena vlasti i političke nestabilnosti. Militarizam je igrao značajnu ulogu u političkim događajima, često narušavajući demokratske procese i institucije.
Jedan od ključnih izazova s kojima se Niger suočavao jeste nedostatak političke inkluzivnosti i demokratskog razvoja. Učestala vojna intervencija dovela je do kontinuirane političke nestabilnosti i ograničene participacije civilnog društva u političkim procesima. Ova praksa vojnog intervencionizma često je sputavala institucionalni razvoj i demokratsku tranziciju u zemlji.
Međutim, Niger je takođe razvio savezništva sa različitim državama i regionalnim organizacijama. Kao članica Afričke unije i Zajednice Zapadnoafričkih država (ECOWAS), zemlja je uspostavila veze sa drugim afričkim nacijama u cilju političke i ekonomske saradnje. Potreba za jačim angažovanjem u rešavanju regionalnih pitanja i dalje postoji, uključujući ekonomske nejednakosti i bezbednosne izazove.
Moderni izazovi i vojni puč
Kada je reč o savremenim izazovima, Niger se suočava sa problemima kao što su siromaštvo, nedostatak obrazovanja, širenje terorizma i klimatske promene. Terorističke grupe, kao što je Boko Haram, izazivaju bezbednosne pretnje i destabilizaciju na severoistoku zemlje.
Nedavni vojni puč bacio je svetlo na ovu teritorijalno prilično veliku državu. I ako slabo razvijen, Niger je bogat resursima koji su od ključnog značaja u modernom svetu. Glavni izvozni, ali i diplomatski kapital Nigera su rude zlata i uranijuma. Tačno iz tih razloga Niger zauzima važno mesto na šahovskoj tabli svetske diplomatije.
Vojni puč koji je zbacio demokratski izabranog predsednika Mohameda Bazuma produkt je nezadovoljstva u društvu i neokolonijalnog odnosa prema Francuskoj koji je Bazum gajio. Takođe, ne treba zaboraviti, u svetlu rata u Ukrajini Rusija se nije libila da podrži pučiste. Sve ovo rezultiralo je brojnim ruskim zastavama na ulicama Nijameija, glavnog grada države Niger.
Da li je puč bio uspešan još uvek je nejasno. Neke afričke zemlje, podržane od strane Francuske i Sjedinjenih Američkih Država najavile su sankcije ali i vojnu intervenciju u slučaju da se zbači predsednik Bazum ne vrati na vlast. Rok od sedam dana da pučisti vrate vlast istekao je odavno i čini se da će, s obzirom na pomoć Malija i Gvineje Bisao, pučisti zadržati vlast. Bar još neko vreme.
Da li će Francuska i SAD intervenisati kako bi izbacili Rusiju iz ovog dela Afrike ili su njihovi resursi u potpunosti usredsređeni na Ukrajinu ostaje da se vidi. Sada već možemo postaviti pitanje da li će se vojni puč u Nigeru u istorijskim knjigama budućnosti navoditi kao deo nekog novog svetskog rata ili samo kao produkt regionalne nestabilnosti i postkolonijalizma?
